Psalam 109:1-31

Upravitelju. Psalam Davidov. Napjev. 109  Bože, kojega hvalim,+ nemoj šutjeti!+   Jer usta zloga i usta varalice na mene se otvaraju.+Govore o meni jezikom lažljivim,+   riječima mržnje okružuju me+i bore se protiv mene bez razloga.+   Na ljubav mi protivljenjem uzvraćaju,+a ja se molim.+   I vraćaju mi zlo za dobro,+mržnju za ljubav moju.+   Postavi zloga nad neprijateljem mojimi neka mu protivnik+ njegov stoji zdesna!   Kad mu se bude sudilo, neka izađe kao zlikovac,i molitva njegova neka bude grijeh!+   Dana njegovih neka bude malo,+nadgledničku službu njegovu neka preuzme drugi!+   Neka sinovi njegovi ostanu bez oca,+a žena njegova udovica!+ 10  Neka sinovi njegovi lutaju unaokolo,+neka prosei neka izađu iz opustjelih mjesta svojih da kruha traže!+ 11  Lihvar neka vreba na sav posjed njegov,+tuđinci+ neka razgrabe plod truda njegova!+ 12  Neka mu ne bude nikoga tko bi mu milost* pokazao+i neka ne bude nikoga da se smiluje djeci njegovoj kad bez oca ostanu! 13  Neka se istrijebi potomstvo njegovo!+U idućem naraštaju neka se izbriše ime njihovo!+ 14  Neka se sjeti Jehova krivnje otaca njegovih+i grijeh majke njegove+ neka se ne izbriše!+ 15  Neka to stalno bude Jehovi pred očima+i neka izbriše sa zemlje sjećanje na njih,+ 16  jer se zli nije sjetio milost pokazati,+nego je progonio čovjeka nevoljnika i ubogoga+i onoga koji je tužna srca, da ga ubije.+ 17  Prokletstvo je ljubio,+ pa ga je i snašlo.+Blagoslovu se nije radovao,+pa je on daleko od njega otišao.+ 18  Prokletstvo je odjenuo kao haljinu svoju.+Zato je ono kao voda ušlo u nutrinu njegovu+i kao ulje u kosti njegove. 19  Neka mu ono bude kao haljina koju odijeva+i kao pojas kojim je stalno opasan!+ 20  To je plaća od Jehove onome koji mi se protivi+i onima koji zlo govore protiv duše moje.+ 21  A ti si Jehova, Svevišnji+ Gospodin.Učini mi dobro, radi imena svojega!+Dobra je milost tvoja, zato me spasi!+ 22  Jer nevolja me i jad pritišću+i srce je moje probodeno u meni.+ 23  Kao sjena kad nestaje, ja moram otići.+Otresaju me kao skakavca. 24  Koljena moja klecaju od posta+i tijelo se moje osušilo, nema ulja na njemu.+ 25  A njima sam podsmijeh postao.+Kad me vide, prezrivo glavom odmahuju.+ 26  Pomozi mi, Jehova, Bože moj,+spasi me po milosti svojoj!+ 27  Neka znaju da je ovo ruka tvoja,+da si ti, Jehova, ovo učinio!+ 28  Oni neka proklinju,+a ti blagoslivljaj!+Ustaju na mene, ali neka se posrame,+a sluga tvoj neka se raduje!+ 29  Neka se protivnici moji poniženjem zaodjenu+i neka se sramotom svojom kao ogrtačem zaogrnu!+ 30  Veličat ću Jehovu ustima svojim,+usred mnoštva hvalit ću ga.+ 31  Jer on će stati zdesna ubogome,+da ga spasi od onih koji sude duši njegovoj.

Bilješke

Ili: “vjernu ljubav”. O izrazu “milost” u recima 12, 16, 21 i 26 vidi bilješku za 1Mo 19:19.