7  Nakon što je sve to rekao narodu koji ga je slušao, ušao je u Kafarnaum.+ ²  A neki je stotnik imao bolesnog roba, koji samo što nije umro, a bio mu je drag.+ ³  Kad je čuo za Isusa, poslao je k njemu starješine židovske neka ga zamole da dođe i ozdravi mu roba. ⁴  Oni su došli k Isusu i usrdno ga zamolili: “Dostojan je da mu to učiniš, ⁵  jer voli naš narod+ i sagradio nam je sinagogu.” ⁶  Tada je Isus pošao s njima. A kad je bio nedaleko od kuće, stotnik je već poslao prijatelje da mu kažu: “Gospodine, ne trudi se, jer nisam vrijedan da uđeš pod moj krov!+ ⁷  Zato se nisam smatrao dostojnim doći k tebi. Nego reci riječ da ozdravi sluga moj! ⁸  Jer i ja imam svoje nadređene, a imam i vojnike koji su mi podređeni, pa jednome kažem: ‘Idi!’ i on ide, a drugome: ‘Dođi!’ i on dođe, a svojem robu: ‘Učini to!’ i on učini.”+ ⁹  Kad je Isus to čuo, zadivio mu se te se okrenuo mnoštvu koje je išlo za njim i rekao: “Kažem vam, ni u Izraelu nisam našao toliku vjeru!”+ ¹⁰  I kad su se oni koji su bili poslani vratili kući, našli su roba zdravog.+ ¹¹  Odmah potom uputio se u grad koji se zove Nain, a s njim su išli njegovi učenici i veliko mnoštvo ljudi. ¹²  Kad se približio gradskim vratima, gle, iznosili su mrtvaca,+ sina jedinca+ majke svoje, koja je bila udovica. A s njom je bilo i mnogo naroda iz grada. ¹³  Kad ju je Gospodin ugledao, sažalio se+ na nju i rekao joj: “Ne plači!”+ ¹⁴  Zatim je pristupio i dotaknuo nosila. Nosioci su stali, a on je rekao: “Mladiću, tebi kažem, ustani!”+ ¹⁵  I mrtvac je sjeo i progovorio, a Isus ga je dao majci njegovoj.+ ¹⁶  A sve je obuzeo strah+ te su slavili Boga, govoreći: “Velik prorok+ podignut je među nama” i “Bog se smilovao narodu svojemu”.+ ¹⁷  I glas o tome što je učinio proširio se po svoj Judeji i po svoj okolici. ¹⁸  A Ivana su njegovi učenici izvijestili o svemu tome.+ ¹⁹  Zato je Ivan dozvao dvojicu svojih učenika i poslao ih Gospodinu da ga upitaju: “Jesi li ti onaj koji ima doći ili da čekamo drugoga?”+ ²⁰  Kad su ti ljudi došli k njemu, rekli su: “Ivan Krstitelj poslao nas je k tebi da te upitamo: ‘Jesi li ti onaj koji ima doći ili da čekamo drugoga?’” ²¹  A on je tog časa mnoge izliječio+ od nemoći, teških bolesti i zlih duhova i mnogim je slijepima podario vid. ²²  Zato je odgovorio toj dvojici: “Idite,+ javite Ivanu što ste vidjeli i čuli: slijepi+ vide, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluhi čuju, mrtvi ustaju, siromasima se objavljuje+ dobra vijest!+ ²³  I sretan je onaj tko se zbog mene ne pokoleba u vjeri.”*+ ²⁴  Kad su Ivanovi glasnici otišli, počeo je mnoštvu govoriti za Ivana: “Što ste izašli gledati u pustinji? Trsku koju ljulja vjetar?+ ²⁵  Što ste, dakle, izašli vidjeti? Čovjeka obučena u raskošne haljine?+ Pa oni koji su u krasnoj odjeći i koji žive u raskoši u kraljevskim su dvorima.+ ²⁶  Što ste onda izašli vidjeti? Proroka?+ Da, kažem vam, i mnogo više od proroka!+ ²⁷  To je onaj za koga je pisano: ‘Evo, šaljem glasnika svojega pred licem tvojim,+ koji će pripremiti put tvoj pred tobom.’+ ²⁸  Kažem vam, među rođenima od žene nitko nije veći+ od Ivana, ali tko je manji u kraljevstvu Božjem, veći je od njega.”+ ²⁹  A svi ljudi i poreznici, kad su to čuli, priznali su da je Bog pravedan.+ To su bili oni koji su se krstili Ivanovim krštenjem.+ ³⁰  A farizeji i zakonoznanci odbacili su ono što je Bog naumio+ s njima, jer nisu htjeli da ih Ivan krsti. ³¹  “S kim, dakle, da usporedim ljude ovog naraštaja? Kome su nalik?+ ³²  Nalik su djeci što sjede na trgu i dovikuju jedni drugima: ‘Svirali smo vam frulu, ali niste plesali. Naricali smo, ali niste plakali.’+ ³³  Naime, došao je Ivan Krstitelj, koji nije jeo kruha niti pio vina, a vi govorite: ‘Demon je u njemu.’+ ³⁴  Došao je Sin čovječji, koji jede i pije, a vi govorite: ‘Gle izjelice i pijanice, prijatelja poreznika i grešnika!’+ ³⁵  Ipak, mudrost+ opravdavaju sva djeca njezina.”+ ³⁶  A neki farizej stao ga je moliti da ruča s njim. Stoga je ušao u farizejevu kuću+ i zauzeo mjesto za stolom.* ³⁷  I gle, žena koja je u gradu bila poznata kao grešnica doznala je da je on za stolom u farizejevoj kući te je donijela alabastrenu bočicu mirisnog ulja+ ³⁸  i smjestila se straga kod nogu njegovih plačući, te mu je počela kvasiti noge suzama i brisati ih kosom svojom. I ljubila mu je noge i mazala ih mirisnim uljem. ³⁹  Kad je to vidio farizej koji ga je pozvao, rekao je u sebi: “Da je ovaj čovjek prorok,+ znao bi tko je ova žena koja ga dotiče i kakva je, da je grešnica.”+ ⁴⁰  A Isus mu je rekao: “Šimune, imam ti nešto reći.” On je odvratio: “Učitelju, reci!” ⁴¹  “Dva su čovjeka bila dužnici nekom zajmodavcu. Jedan mu je dugovao pet stotina denara,*+ a drugi pedeset. ⁴²  Kako nisu mogli vratiti dug, spremno je oprostio+ obojici. Koji će ga dakle od njih više ljubiti?” ⁴³  Šimun je odgovorio: “Vjerojatno onaj kojem je oprostio više.” Isus mu je rekao: “Ispravno si prosudio.” ⁴⁴  I okrenuvši se prema ženi, rekao je Šimunu: “Vidiš li ovu ženu? Ušao sam u tvoju kuću i nisi mi dao vode+ za noge. A ova mi je žena oblila noge suzama i obrisala ih kosom svojom. ⁴⁵  Nisi mi dao poljubac,+ a ova žena, otkako sam ušao, nije mi prestala ljubiti noge. ⁴⁶  Nisi mi namazao glavu uljem,+ a ova mi je žena namazala noge mirisnim uljem. ⁴⁷  Zbog toga, kažem ti, oprošteni su joj grijesi,+ iako ih je mnogo, jer je mnogo ljubavi pokazala. A kome je malo oprošteno, malo ljubavi pokazuje.” ⁴⁸  Zatim je njoj rekao: “Oprošteni su ti grijesi.”+ ⁴⁹  Tada su oni koji su s njim bili za stolom pomislili u sebi: “Tko je ovaj da i grijehe oprašta?”+ ⁵⁰  A on je rekao ženi: “Vjera te tvoja spasila.+ Idi u miru!”+