Job 17:1-16

17  Duh mi je slomljen,+ dani se moji gase,grob me čeka.+   Doista je ruganje svuda oko mene,+oči moje oko sebe stalno gledaju buntovništvo njihovo.   Molim te, jamči za mene!+Tko bi drugi kao jamac meni ruku dao?+   Srcu si njihovom razboritost sakrio.+Zato ih ne uzvisuješ.   Čovjek imanje svoje drugovima nudi,a gase se oči sinova njegovih.+   Bog je učinio da me s prezirom spominju+ narodi,*pa mi ljudi u lice pljuju.+   Od tuge se zatamnilo oko moje,+udovi su moji svi kao sjena postali.   Čestiti to u čudu gledaju,bezazleni se ljute na otpadnika.   Pravednik se čvrsto drži puta svojega,+i tko je čistih ruku,+ sve jači biva.+ 10  A vi možete opet početi. Nastavite, molim vas,jer ne nalazim mudra među vama!+ 11  Prošli su dani moji,+ propale su zamisli moje,+želje srca mojega. 12  Od noći dan činite,+ govoreći:‘Sada je mrak, ali svjetlo je blizu.’ 13  Budem li čekao, grob* će biti dom moj,+u tami+ ću prostrijeti ležaj svoj. 14  Jamu grobnu+ zvat ću: ‘Oče moj!’a crva:+ ‘Majko moja, sestro moja!’ 15  Gdje je, onda, nada moja?+Misli li itko da za mene nade ima? 16  Do vrata groba* ona će otići,kad svi zajedno u prah siđemo.”+

Bilješke

Doslovno: “učinio od mene priču (poslovicu) narodima”.
Doslovno: “šeol”.
Doslovno: “šeola”.