Idi na sadržaj

Idi na kazalo

Jehovini svjedoci

Izaberi jezik hrvatski

2. Samuelova 13:1-39

13  A Abšalom,+ sin Davidov, imao je lijepu sestru po imenu Tamara.+ Poslije nekog vremena Amnon,+ sin Davidov, zaljubio se+ u nju.  To je toliko mučilo Amnona da se gotovo razbolio+ zbog sestre svoje Tamare. Budući da je ona bila djevica, Amnonu se činilo nemogućim da učini s njom ono što je želio.+  No Amnon je imao prijatelja po imenu Jonadab,*+ koji je bio sin Šimeje,+ brata Davidova. Jonadab je bio vrlo lukav.  I on mu je rekao: “Zašto si svakog jutra tako potišten, sine kraljev? Zar mi nećeš reći?”+ Nato mu je Amnon rekao: “Zaljubljen sam u Tamaru, sestru+ svojega brata Abšaloma.”+  A Jonadab mu je rekao: “Lezi u postelju i pravi se da si bolestan!+ Kad dođe otac tvoj da te posjeti, kaži mu: ‘Molim te, neka dođe sestra moja Tamara da mi da jesti jer sam bolestan! Neka pred očima mojim pripravi jelo da to gledam, pa ću onda jesti iz ruke njezine!’”+  Tako je Amnon legao i pravio se bolesnim,+ a kralj je došao da ga posjeti. I Amnon je rekao kralju: “Molim te, neka dođe sestra moja Tamara i ispeče dva peciva* pred očima mojim da jedem iz ruke njezine jer sam bolestan!”  Tada je David poslao glasnike k Tamari u kuću i poručio joj: “Molim te, otiđi u dom brata svojega Amnona i pripravi mu jelo!”  I Tamara je otišla u dom brata svojega Amnona,+ koji je ležao u postelji. Uzela je brašna, umijesila tijesto i pred očima njegovim napravila peciva i ispekla ih.  Potom je uzela duboku tavu i istresla je pred njim, ali Amnon nije htio jesti, nego je rekao: “Neka svi izađu odavde!”+ I svi su se udaljili od njega. 10  Tada je Amnon rekao Tamari: “Donesi mi jelo u sobu da jedem iz ruke tvoje!” I Tamara je uzela peciva koja je napravila i odnijela ih bratu svojemu Amnonu u sobu. 11  Kad se približila da mu dade jesti, on ju je uhvatio+ i rekao joj: “Dođi, lezi+ sa mnom, sestro moja!”+ 12  Ali ona mu je odvratila: “Nemoj, brate moj! Nemoj me osramotiti,+ jer se tako ne radi u Izraelu!+ Ne čini takvo sramotno i bezumno djelo!+ 13  Kuda bih ja sa sramotom svojom? A ti bi bio kao bezumnik u Izraelu. Molim te, govori s kraljem! On me neće tebi uskratiti!” 14  Ali on je nije htio poslušati, nego ju je svladao i legao s njom+ te je osramotio.+ 15  A potom ju je Amnon silno zamrzio, te je mržnja kojom ju je mrzio bila veća od ljubavi kojom ju je prije ljubio. I Amnon joj je rekao: “Ustani! Odlazi!” 16  Nato mu je ona rekla: “Nemoj, brate moj! Ako me otjeraš, učinit ćeš veće zlo od onoga koje si mi već učinio!” Ali on je nije htio poslušati. 17  Tada je pozvao slugu svojega koji ga je posluživao i zapovjedio mu: “Vodi ovu od mene, izbaci je i zaključaj vrata za njom!” 18  (A ona je imala na sebi dugu prugastu haljinu,+ jer su kćeri kraljeve, djevice, nosile takve haljine.) I poslužitelj njegov izveo ju je van i zaključao vrata za njom. 19  A Tamara se posula pepelom+ po glavi i razderala prugastu haljinu koju je imala na sebi. Pokrila je rukama glavu+ i otišla odande plačući glasno putem. 20  A Abšalom,+ brat njezin, rekao joj je: “Da nije brat tvoj Amnon+ bio s tobom? Sada, sestro moja, šuti, jer ti je brat!+ Nemoj to uzimati k srcu!” I Tamara je ostala u kući brata svojega Abšaloma, povučena u osamu. 21  Kad je kralj David čuo sve što se dogodilo,+ vrlo se razgnjevio.+ 22  A Abšalom nije govorio s Amnonom ni ružno ni lijepo, jer je Abšalom mrzio+ Amnona zato što je osramotio sestru njegovu Tamaru. 23  A poslije dvije godine Abšalom je strigao ovce+ u Baal-Hasoru, blizu Efrajima,+ i pozvao je sve sinove kraljeve.+ 24  Tako je Abšalom došao kralju i rekao mu: “Evo, sluga tvoj striže ovce. Molim te, neka kralj i sluge njegovi pođu sa slugom tvojim!” 25  Ali kralj je odgovorio Abšalomu: “Ne, sine, nećemo svi doći da ti ne budemo na teret!” Iako ga je Abšalom nagovarao,+ kralj nije htio ići, nego ga je blagoslovio.+ 26  Na koncu je Abšalom rekao: “Ako nećeš ti ići, molim te, dopusti da barem brat moj Amnon pođe s nama!”+ A kralj ga je upitao: “Zašto da ide s tobom?” 27  Ali Abšalom ga je nagovarao+ tako da je kralj naposljetku pustio s njim Amnona i sve sinove svoje. 28  Tada je Abšalom zapovjedio slugama svojim: “Pazite! Kad se srce Amnonovo razveseli od vina+ i ja vam kažem: ‘Ubijte Amnona!’ tada ga pogubite! Ne bojte se!+ Nisam li vam ja tako zapovjedio? Budite jaki i hrabri!” 29  I sluge Abšalomovi učinili su Amnonu kako im je zapovjedio Abšalom.+ Tada su skočili svi ostali sinovi kraljevi, uzjahali svaki svoju mulu i pobjegli. 30  I dok su oni još bili na putu, do Davida je stigla vijest: “Abšalom je pobio sve sinove kraljeve, nije ostao nijedan od njih.” 31  Tada je kralj ustao, razderao haljine svoje+ i legao na zemlju,+ a svi sluge njegovi stajali su oko njega razderanih haljina.+ 32  Ali Jonadab,+ sin Šimeje,+ brata Davidova, rekao je: “Neka gospodar moj ne misli da su svi mladići, sinovi kraljevi, pobijeni, jer je poginuo samo Amnon.+ Abšalom je tako naredio, jer je to smišljao+ još od onoga dana kad je Amnon osramotio+ sestru njegovu Tamaru.+ 33  Zato neka sada gospodar moj, kralj, ne uzima k srcu vijest da su poginuli svi sinovi kraljevi! Poginuo je samo Amnon.” 34  Abšalom je u međuvremenu pobjegao.+ A mladić koji je bio na straži+ podigao je oči svoje i ugledao mnoštvo ljudi kako dolazi putem koji je prolazio obroncima gore, a nalazio se iza njega. 35  Tada je Jonadab+ rekao kralju: “Evo, dolaze sinovi kraljevi! Dogodilo se kako je rekao sluga tvoj.”+ 36  Tek što je on to izgovorio, ušli su sinovi kraljevi i stali glasno plakati. A i kralj i svi sluge njegovi gorko su plakali. 37  A Abšalom je pobjegao i otišao k Talmaju,+ sinu Amihudovu, kralju gešurskom.+ David je cijelo vrijeme tugovao+ za sinom svojim. 38  Tako je Abšalom pobjegao u Gešur+ i ondje ostao tri godine. 39  Naposljetku je David poželio otići k Abšalomu, jer se utješio za Amnonom, koji je bio mrtav.

Bilješke

Ili: “Jehonadab”.
Ili: “srcolika peciva”. Hebrejski se izraz vjerojatno odnosi na peciva slična uštipcima, pržena u ulju, a ne pečena u pećnici.