2. Korinćanima 2:1-17

2  Zato sam u sebi odlučio da vam ne donesem žalost kad ponovno dođem k vama.+  Jer ako ja vas ražalostim,+ tko će mene razveseliti? Zar oni koje sam ja ražalostio?  Što sam vam napisao, napisao sam zato da se, kad dođem, ne ražalostim+ zbog onih zbog kojih bih se trebao radovati.+ S obzirom na sve vas, uvjeren sam+ da ono što raduje mene raduje i sve vas.  Jer pisao sam vam potaknut velikom brigom i tjeskobom u srcu, uz mnogo suza,+ ne da se ražalostite,+ nego da spoznate veliku ljubav koju osjećam prema vama.  A ako me tko ražalostio,+ nije ražalostio mene, nego u neku ruku — ne želim pretjerivati — sve vas.  Takvome je dovoljno što je ukoren+ od većine.  Zato mu, naprotiv, spremno oprostite+ i utješite ga, da ga ne bi shrvala prevelika žalost.+  Zato vas molim, pokažite mu da ga ljubite.+  Jer zato vam i pišem da utvrdim jeste li poslušni u svemu.+ 10  Kome vi što spremno oprostite, tome opraštam i ja.+ A ja, ako sam kome što oprostio, oprostio sam zbog vas pred Kristom, 11  da nas Sotona ne bi prevario,+ jer nam njegove namjere nisu nepoznate.+ 12  Kad sam došao u Troadu+ da objavim dobru vijest o Kristu, premda mi se pružila dobra prilika da ondje služim Gospodinu,*+ 13  nisam imao mira* jer nisam našao Tita,+ brata svojega, pa sam se oprostio s braćom i otišao u Makedoniju.+ 14  Ali hvala Bogu koji nas u zajedništvu+ s Kristom uvijek vodi+ u pobjedničkoj povorci i koji preko nas posvuda širi miris znanja o sebi!+ 15  Jer mi smo Bogu ugodan miris+ Kristov koji osjećaju i oni što su na putu spasenja i oni što su na putu u propast.+ 16  Ovim posljednjima to je miris smrti koji vodi u smrt,+ a prvima miris života koji vodi u život. A tko je sposoban za takvu službu?+ 17  Mi, jer nismo kao mnogi koji trguju riječju Božjom,+ nego govorimo iz iskrenih pobuda — kao poslani od Boga, pred Božjim očima i u zajedništvu s Kristom.+

Bilješke

Doslovno: “premda su mi se otvorila vrata u Gospodinu”.
Doslovno: “mira u svom duhu”.