1. Samuelova 25:1-44

25  Poslije nekog vremena umro je Samuel.+ I sav se Izrael sakupio i oplakao ga,+ i pokopali su ga kod doma njegova u Rami.+ Tada je David ustao i otišao u pustinju Paran.+  A bio je neki čovjek u Maonu+ koji je imao stoku u Karmelu.*+ Bio je jako bogat, imao je tri tisuće ovaca i tisuću koza. Upravo je tada strigao+ svoje ovce u Karmelu.  Čovjek se zvao Nabal,+ a žena mu se zvala Abigajila.+ Žena je bila vrlo razborita+ i lijepa, ali muž je bio grub i zao.+ Bio je od roda Kalebova.+  David je u pustinji čuo da Nabal striže ovce.+  Stoga je David poslao deset svojih ljudi kojima je rekao: “Idite u Karmel i otiđite k Nabalu pa ga u moje ime pitajte kako je!+  I ovako kažite bratu mojemu: ‘Mir tebi+ i mir domu tvojemu, mir svemu što imaš!  Evo, čuo sam da strižeš ovce. Jednom su prilikom tvoji pastiri bili kod nas+ i mi ih nismo uznemiravali+ niti im je išta nestalo sve vrijeme dok su bili u Karmelu.  Pitaj svoje ljude i oni će ti reći! Neka moji ljudi nađu milost u očima tvojim jer smo došli u dobar dan! Molim te, daj slugama svojim i sinu svojemu Davidu što ti se nađe pri ruci!’”+  I tako su Davidovi ljudi došli i rekli Nabalu sve te riječi u ime Davidovo, a onda su pričekali. 10  A Nabal je ovako odgovorio slugama Davidovim: “Tko je David,+ tko je sin Jišajev? Danas ima mnogo slugu što bježe od gospodara svojih.+ 11  Zar da uzmem kruh svoj,+ vodu svoju i stoku koju sam poklao za one što mi strigu ovce i dam to ljudima za koje ne znam ni odakle su?”+ 12  Nato su se Davidovi ljudi okrenuli i vratili svojim putem. Kad su stigli, javili su Davidu sve te riječi. 13  A David je rekao svojim ljudima: “Pripašite svaki svoj mač!”+ I pripasali su svaki svoj mač, a i David je pripasao svoj mač. I pošli su za Davidom, njih oko četiri stotine, dok ih je dvije stotine ostalo kod prtljage.+ 14  Dotle je jedan sluga javio Abigajili, ženi Nabalovoj: “Evo, David je poslao iz pustinje glasnike da zažele dobro gospodaru našemu, ali on se izvikao na njih.+ 15  A ljudi su bili vrlo dobri prema nama, nisu nas uznemiravali niti nam je išta nestalo sve vrijeme dok smo bili s njima u polju.+ 16  Bili su kao zid+ oko nas noću i danju, sve vrijeme dok smo bili s njima pasući stada. 17  Sada razmisli i vidi što ćeš učiniti, jer se zlo sprema+ gospodaru našemu i svemu domu njegovu, a on je tako nevaljao čovjek+ da se ne može ni razgovarati s njim.” 18  Nato je Abigajila+ brzo uzela dvije stotine kruhova, dva velika ćupa vina,+ pet pripravljenih ovaca,+ pet seaha* prženoga zrnja,+ stotinu gruda grožđica+ i dvije stotine gruda smokava,+ pa je sve to natovarila na magarce. 19  I rekla je svojim ljudima: “Pođite ispred mene!+ Evo, ja ću ići za vama!” Ali mužu svojemu Nabalu nije ništa rekla. 20  I dok je jašući na magarcu+ silazila iza gorskog zavoja, gle, u susret joj je došao David sa svojim ljudima, tako da se srela s njima. 21  A David je bio rekao: “Dakle, uzalud sam u pustinji čuvao sve što pripada tom čovjeku. Nije mu nestalo ništa od svega što posjeduje,+ a on mi sada vraća zlo za dobro.+ 22  Neka Bog učini tako neprijateljima Davidovim i neka im još doda+ ako mu do sutra ujutro+ ostavim ijedno muško!”*+ 23  Kad je Abigajila ugledala Davida, brže je sišla s magarca, pala ničice pred Davida i poklonila mu se do zemlje.+ 24  Pala je k nogama njegovim+ i rekla: “Gospodaru, neka na mene padne krivnja!+ Molim te, dopusti da robinja tvoja progovori pred tobom+ i poslušaj riječi robinje svoje! 25  Molim te, neka gospodar moj ne gleda na tog nevaljalog+ čovjeka Nabala, jer kakvo mu je ime, takav je i on! Nabal* mu je ime i bezumlje je s njim.+ A robinja tvoja nije vidjela ljude koje je poslao gospodar moj. 26  Zato sada, gospodaru, tako živ bio Jehova+ i tako živa bila duša tvoja,+ Jehova te zadržao+ da ne budeš kriv za krv+ i da ne pribaviš sebi osvetu* vlastitom rukom.+ Neka neprijateljima tvojim i svima koji žele zlo gospodaru mojemu bude kao Nabalu!+ 27  A ovaj dar što je donijela sluškinja tvoja kao blagoslov+ gospodaru svojemu, neka se da ljudima što idu za gospodarom mojim!+ 28  Oprosti, molim te, prijestup robinji svojoj,+ jer će Jehova sigurno načiniti trajni dom+ gospodaru mojemu zato što gospodar moj vodi ratove Jehovine!+ A zlo se neće naći na tebi za svega života tvojega.+ 29  Kad ustanu da te progone i da traže dušu tvoju, duša gospodara mojega bit će svezana u svežnju života+ kod Jehove, Boga tvojega,+ a duše neprijatelja tvojih on će izbaciti kao iz praćke.+ 30  I Jehova će tebi, gospodaru mojemu, učiniti sve dobro koje ti je obećao i postavit će te za vođu Izraelu.+ 31  Gospodaru moj, nemoj sada zbog tog čovjeka učiniti nešto što ćeš kasnije požaliti i što će uznemiravati srce tvoje! Nemoj proliti krv bez razloga+ niti pribaviti sebi osvetu vlastitom rukom!+ I kad Jehova učini dobro gospodaru mojemu, sjeti se tada+ robinje svoje.” 32  Nato je David rekao Abigajili: “Neka je blagoslovljen Jehova, Bog Izraelov,+ koji te danas poslao meni u susret! 33  Blagoslovljena bila razumnost tvoja+ i blagoslovljena bila ti koja si me zadržala danas da ne budem kriv za krv+ i da ne pribavim sebi osvetu vlastitom rukom!+ 34  Ali, tako živ bio Jehova, Bog Izraelov, koji me zadržao da ti ne učinim zlo,+ da mi nisi tako brzo došla u susret,+ Nabalu ne bi do jutra ostalo nijedno muško!”+ 35  Tada je David primio iz ruke njezine što mu je donijela i rekao joj: “Idi u miru+ kući svojoj! Evo, poslušat ću glas tvoj i smilovat ću ti se!”+ 36  I Abigajila se vratila k Nabalu, a on je upravo imao gozbu u kući svojoj, pravu kraljevsku gozbu.+ Bio je vesela srca i potpuno pijan.+ Zato mu ona nije rekla ništa dok nije svanulo jutro. 37  A ujutro, kad se Nabal otrijeznio od vina, žena mu je rekla što se dogodilo. Nato je obamrlo srce+ njegovo u njemu i postao je kao kamen. 38  Desetak dana poslije toga Jehova je udario+ Nabala, tako da je on umro. 39  Kad je David čuo da je Nabal umro, rekao je: “Neka je blagoslovljen Jehova koji je vodio parnicu moju+ i skinuo sramotu moju+ koju mi je nanio Nabal rukom svojom i koji je zadržao slugu svojega da ne učini zlo,+ a zloću Nabalovu obratio je Jehova na glavu njegovu!”+ I David je poslao poruku Abigajili i ponudio joj da mu bude žena.+ 40  Tako su sluge Davidovi došli k Abigajili u Karmel i rekli joj: “David nas je poslao k tebi da te uzme sebi za ženu.” 41  A ona je ustala, poklonila se licem do zemlje+ i rekla: “Evo robinje tvoje koja će kao sluškinja prati noge+ slugama gospodara svojega!”+ 42  I Abigajila+ je brže ustala i sjela+ na magarca, a pet sluškinja njezinih išlo je za njom. I otišla je s glasnicima Davidovim i postala mu žena. 43  David je uzeo i Ahinoamu+ iz Jizreela,+ i tako su obje postale njegove žene.+ 44  A Šaul je kćer svoju Mikalu,+ ženu Davidovu, dao Paltiju,+ sinu Lajiševu, koji je bio iz Galima.+

Bilješke

Karmel je grad u brdovitom području Jude, 12 kilometara južno od Hebrona. Ne treba ga brkati s gorom Karmelom. Vidi Jš 15:20, 54, 55.
Seah je 7,33 litre. Vidi dodatak 13.
Doslovno: “išta što mokri uza zid”.
“Nabal” znači “bezuman”.
Doslovno: “spasenje”.