Idi na sadržaj

Idi na podizbornik

Idi na kazalo

Jehovini svjedoci

hrvatski

Biblija online | BIBLIJA — PRIJEVOD NOVI SVIJET

1. Mojsijeva 48:1-22

48  Poslije ovih događaja poručili su Josipu: “Otac ti je sve slabiji.” Nato je on uzeo sa sobom dva sina svoja, Manašea i Efrajima.+  Tada su javili Jakovu: “Došao ti je sin tvoj Josip.” A Izrael je skupio svu snagu te je sjeo na postelji.  I Jakov je rekao Josipu: “Bog Svemogući ukazao mi se u Luzu+ u zemlji Kanaanu da me blagoslovi.+  I rekao mi je: ‘Učinit ću te plodnim+ i umnožiti te i načiniti od tebe velik narod,+ a potomstvu tvojemu nakon tebe dat ću ovu zemlju u trajan posjed.’+  A sada, dva sina tvoja koja su ti se rodila u zemlji egipatskoj prije nego što sam došao k tebi u Egipat, moji su.+ Efrajim i Manaše neka budu moji kao Ruben i Šimun.+  Potomstvo koje će ti se roditi poslije njih neka bude tvoje. Po imenu braće svoje zvat će se u nasljedstvu svojemu.+  A meni je, kad sam se vraćao iz Padana,+ umrla Rahela+ u zemlji Kanaanu na putu, kad je ostao još dobar komad puta do Efrata,+ pa sam je sahranio na putu za Efrat, to jest Betlehem.”+  Tada je Izrael opazio sinove Josipove i upitao: “Tko su ovi?”+  A Josip je odgovorio ocu svojemu: “To su sinovi moji koje mi je Bog dao ovdje.”+ Nato je on rekao: “Približi mi ih, molim te, da ih blagoslovim!”+ 10  A Izraelove su oči oslabile od starosti,+ pa nije vidio. Zato mu ih je približio, a on ih je poljubio i zagrlio.+ 11  Potom je Izrael rekao Josipu: “Nisam mislio da ću vidjeti lice tvoje,+ a evo, Bog mi je dao da vidim i potomke tvoje.” 12  Tada ih je Josip odmaknuo od koljena svojih i poklonio se licem do zemlje.+ 13  Potom ih je Josip uzeo obojicu, Efrajima svojom desnicom, tako da je stajao Izraelu slijeva,+ a Manašea svojom ljevicom, tako da je stajao Izraelu zdesna,+ te mu ih je približio. 14  Ali Izrael je ispružio svoju desnicu i stavio je na glavu Efrajimu,+ iako je bio mlađi,+ a svoju je ljevicu stavio na glavu Manašeu.+ Namjerno je tako položio ruke, iako je Manaše bio prvorođenac.+ 15  I blagoslovio je Josipa, govoreći:+ “Pravi Bog, kojemu su služili* oci moji Abraham i Izak,+ pravi Bog koji mi je bio pastir otkako postojim pa sve do danas,+ 16  anđeo koji me izbavljao iz svake nevolje,+ neka blagoslovi ove dječake!+ Neka nose ime moje i ime otaca mojih, Abrahama i Izaka,+ i neka se silno namnože na zemlji!”+ 17  Kad je Josip vidio da je otac njegov stavio svoju desnicu na glavu Efrajimu, nije mu to bilo drago,+ pa je primio očevu ruku da je premjesti s Efrajimove glave na glavu Manašeovu.+ 18  Pritom je Josip rekao ocu svojemu: “Ne tako, oče, jer ovo je prvorođenac!+ Stavi desnicu na njegovu glavu!” 19  Ali otac njegov to nije htio, nego je rekao: “Znam, sine, znam. I od njega će postati narod i on će biti velik.+ Ali njegov će mlađi brat ipak biti veći od njega,+ i potomstvo će njegovo postati brojno poput čitavih naroda.”+ 20  I blagoslovio ih je onoga dana,+ govoreći: “Neka se tobom u Izraelu blagoslivlja riječima: ‘Neka te Bog učini kao Efrajima i Manašea!’”+ Tako je stavio Efrajima ispred Manašea.+ 21  Potom je Izrael rekao Josipu: “Evo, ja ću uskoro umrijeti,+ ali Bog će biti s vama i vratit će vas u zemlju praotaca vaših.+ 22  A ja tebi dajem jedan dio zemlje više nego braći tvojoj,+ dio što sam ga uzeo iz ruke Amorejaca svojim mačem i lukom.”

Bilješke

Doslovno: “pred kojim su hodili”.