1. Mojsijeva 37:1-36

37  A Jakov je ostao živjeti u zemlji u kojoj je otac njegov bio došljak,+ u zemlji Kanaanu.+  Ovo su događaji iz života* Jakovljeva. Kad je Josip+ imao sedamnaest godina, čuvao je stada ovaca s braćom svojom,+ a budući da je bio još vrlo mlad, bio je sa sinovima Bilhe+ i Zilpe,+ koje su bile žene oca njegova. I Josip je ocu svojemu donosio loš glas o njima.+  A Izrael je volio Josipa više od svih drugih sinova,+ jer mu se rodio u starosti njegovoj, i načinio mu je dugu prugastu haljinu s rukavima.+  Kad su braća njegova vidjela da ga otac njihov voli više nego sve njih, zamrzili su ga+ te mu nisu mogli mirno ni riječ reći.+  Potom je Josip usnio san i ispričao ga braći svojoj,+ a oni su ga zbog toga još više zamrzili.  On im je, naime, rekao: “Molim vas, poslušajte san koji sam usnio!+  Evo, vezali smo snopove nasred polja, kad se moj snop podigao i stao uspravno, a vaši su snopovi stali ukrug i poklonili se mome snopu.”+  A braća su mu njegova rekla: “Namjeravaš li možda biti kralj nad nama?+ Hoćeš li možda gospodariti nad nama?”+ Tako su ga još više zamrzili zbog snova njegovih i riječi njegovih.  Poslije toga usnio je još jedan san i ispričao ga braći svojoj: “Opet sam usnio san, a to se sunce, mjesec i jedanaest zvijezda meni klanjaju.”+ 10  Kad je to ispričao ocu svojemu i braći svojoj, otac ga je prekorio:+ “Što znači taj san što si ga usnio? Zar ćemo doći ja, majka tvoja i braća tvoja pa ti se do zemlje klanjati?” 11  I braća su njegova postala ljubomorna na njega,+ ali otac je njegov razmišljao o tim riječima.+ 12  Jednom su braća njegova otišla pasti stoku oca svojega blizu Šekema.+ 13  Poslije nekog vremena Izrael je rekao Josipu: “Ne čuvaju li braća tvoja stada blizu Šekema? Hajde da te pošaljem k njima.” A on mu je odgovorio: “Evo me!”+ 14  Tada mu je rekao: “Idi, molim te, i vidi jesu li ti braća živa i zdrava, i je li stoka dobro, pa mi onda javi!”+ Tako ga je poslao iz doline hebronske,+ i on je otišao prema Šekemu. 15  Kasnije ga je neki čovjek našao kako luta poljem, pa ga je upitao: “Što tražiš?” 16  “Tražim braću svoju”, odgovorio je. “Molim te, kaži mi gdje čuvaju stada?” 17  Čovjek je odgovorio: “Otišli su odavde, jer sam ih čuo kako govore: ‘Hajdemo u Dotan!’” Tako je Josip otišao za braćom svojom i našao ih u Dotanu. 18  A oni su ga ugledali izdaleka, i prije nego im se približio, počeli su lukavo smišljati zavjeru da ga ubiju.+ 19  Tako su rekli jedan drugome: “Evo, dolazi onaj što sne sanja.+ 20  Hajde da ga sad ubijemo i bacimo u koju od jama za vodu!+ Reći ćemo da ga je proždrla divlja zvijer.+ Pa da vidimo onda što će biti sa snovima njegovim.” 21  Kad je to čuo Ruben, pokušao ga je izbaviti iz ruku njihovih.+ Zato je rekao: “Nemojmo ubiti dušu njegovu!”+ 22  Ruben im je dalje govorio: “Ne prolijevajte krvi!+ Bacite ga u ovu jamu što je tu u pustari i ne dižite ruke na njega!”+ Naime, namjeravao ga je izbaviti iz ruku njihovih i vratiti ocu. 23  I čim je Josip došao k braći svojoj, oni su svukli s njega dugu haljinu njegovu, dugu prugastu haljinu što je bila na njemu,+ 24  pa su ga uzeli i bacili u jamu za vodu.+ Jama je tada bila prazna, u njoj nije bilo vode. 25  Zatim su sjeli da jedu.+ Kad su podigli oči i pogledali, gle, karavana Jišmaelaca+ dolazila je iz Gileada s devama natovarenima ladanovom mirisnom smolom, balzamom i smolastom korom+ koje su nosili u Egipat. 26  Tada je Juda rekao braći svojoj: “Kakva je korist ako ubijemo brata svojega i sakrijemo krv njegovu?+ 27  Hajde da ga prodamo Jišmaelcima,+ da ne dižemo ruku na njega!+ Ipak je on brat naš, meso naše.” Tako su poslušali brata svojega.+ 28  Uto su naišli midjanski trgovci.+ A braća su izvukla Josipa, izvadivši ga iz jame,+ i prodala ga Jišmaelcima za dvadeset srebrnjaka,+ a ovi su Josipa odveli u Egipat. 29  Kad se Ruben vratio do jame i vidio da Josipa više nema u njoj, razderao je haljine svoje.+ 30  Vrativši se braći svojoj, povikao je: “Nema djeteta! A kamo ću ja sad?”+ 31  A oni su uzeli Josipovu dugu haljinu, zaklali jarca i više puta umočili haljinu u krv.+ 32  Potom su poslali dugu prugastu haljinu ocu svojemu i poručili: “Ovo smo našli. Vidi,+ molimo te, je li ovo haljina sina tvojega ili nije!”+ 33  A kad ju je on bolje pogledao, povikao je: “To je haljina sina mojega! Divlja ga je zvijer proždrla!+ Na komade je Josip rastrgan!”+ 34  Tada je Jakov razderao ogrtač svoj, stavio kostrijet oko bokova i tugovao za sinom svojim mnogo dana.+ 35  I svi su ga sinovi njegovi i sve kćeri njegove nastojali utješiti,+ ali on se nije dao utješiti, nego je govorio:+ “Otići ću tugujući k sinu svojemu u grob!”* Tako ga je otac njegov oplakivao. 36  A Midjanci su ga prodali u Egipat Potifaru, dvoraninu faraonovu,+ zapovjedniku tjelesne straže.+

Bilješke

Ili: “Ovo je povijest”.
Doslovno: “šeol”.