U asirskom gradu Ninivi ljudi su bili jako zli. Zato je Jehova naredio svom proroku Joni da ode u taj grad i upozori ljude da se moraju promijeniti. Ali Jona je odlučio pobjeći na skroz drugu stranu, što dalje od Ninive. Ukrcao se na brod koji je plovio prema Taršišu.

Dok je brod plovio, na moru je nastala velika oluja, a mornari su se jako uplašili. Molili su se svojim bogovima i pitali se: “Zašto se ovo događa?” Na kraju im je Jona priznao: “Ja sam kriv. Moj Bog Jehova dao mi je jedan zadatak, a ja ga nisam poslušao, nego sam pobjegao. Bacite me u more i oluja će prestati.” Mornari u početku nisu htjeli baciti Jonu s broda, ali on je bio uporan. Kad su ga na kraju ipak bacili u more, oluja je istog trena prestala.

Jona je mislio da će umrijeti. Dok je tonuo sve dublje i dublje, molio se Jehovi. A onda je Jehova poslao veliku ribu koja je progutala Jonu, ali je on ostao živ u njenom trbuhu. Dok je bio u toj ribi, Jona se molio: “Obećajem da ću te odsad uvijek slušati!” Jehova se pobrinuo da Jona ostane živ i tako je riba nakon tri dana izbacila Jonu na obalu.

Je li to što je Jehova spasio Jonu značilo da on više nije trebao ići u Ninivu? Ne. Jehova je opet rekao Joni da ode u taj grad. Ovaj put Jona ga je poslušao. Otišao je i počeo govoriti zlim ljudima:  “Za 40 dana Niniva će biti uništena!” Međutim, dogodilo se nešto neočekivano — stanovnici Ninive poslušali su ga i promijenili se! Kralj Ninive rekao je svom narodu: “Molite se Bogu i pokajte se! Možda nas ipak ne uništi.” Kad je Jehova vidio da su se ljudi pokajali, odlučio je da neće uništiti Ninivu.

No Jona je bio ljut zbog toga. Zamisli ti to! Jehova je bio strpljiv s Jonom i oprostio mu njegov grijeh, a Jona nije želio oprostiti stanovnicima Ninive! Izašao je iz grada i čekao da vidi što će se na kraju dogoditi. Dok je sjedio u hladovini tikve i promatrao grad, durio se kao malo dijete. A kad je tikva uvenula, Jona se još više razljutio! Zato mu je Jehova rekao: “Tebi je žao te tikve, a meni da ne bude žao tolikih ljudi u Ninivi? Ja sam bio milosrdan i ostavio sam ih na životu.” Da, Joni je više bilo stalo do jedne obične tikve nego do ljudi. No ljudski život daleko je vredniji od bilo koje biljke!