Psalmi 39:1-13
Ravnatelju, za jedutun*.+ Davidova pjesma.
39 Rekao sam: “Pazit ću na svoje korakeda ne zgriješim svojim jezikom.+
Imat ću brnjicu na ustima+sve dok zlotvor bude pored mene.”
2 Bio sam nijem i nisam ni glasa pustio,+šutio sam čak i o onom što je dobro,ali silna je bila* moja bol.
3 Srce mi je usplamtjelo u grudima.
Dok sam razmišljao*, u meni je sve gorjelo.
Tada sam rekao:
4 “Jehova, pomozi mi da shvatim koliko mi je život kratak*i koliko je malo mojih dana.+
Pomozi mi da uvidim kako mi je život prolazan.
5 Doista, malo je dana koje si mi dao,+moj je životni vijek kao ništa za tebe.+
Svaki je čovjek, koliko god se činio jakim, samo dah.+ (Sela)
6 Uistinu, svaki čovjek prolazi kroz život poput sjene.
Uzalud se muči.
Zgrće imetak, a ne zna tko će uživati u njemu.+
7 Čemu se onda mogu nadati, Jehova?
Ti si mi jedina nada.
8 Izbavi me od svih mojih prijestupa.+
Ne daj da mi se bezumnik ruga.
9 Šutio sam,nisam otvarao usta,+jer si ti sve to učinio.+
10 Ukloni od mene nevolju koju si mi nanio.
Iznemogao sam jer me tvoja ruka udara.
11 Ti ukoravaš čovjeka tako što ga kažnjavaš za njegove prijestupe,+uništavaš ono što mu je dragocjeno kao što moljac izjeda tkaninu.
Doista, svaki je čovjek samo dah.+ (Sela)
12 Čuj moju molitvu, Jehova,poslušaj moj vapaj.+
Nemoj zanemariti moje suze!
Jer ja sam tebi samo gost,+putnik koji je samo nakratko svratio, kao i svi moji preci.+
13 Nemoj me više gnjevno gledati, da se razvedrimprije nego što umrem i više me ne bude.”
