Postanak 37:1-36

37  Jakov je ostao živjeti u zemlji Kanaanu, u kojoj je njegov otac živio kao došljak.+  Ovo su događaji iz Jakovljevog života. Kad je Josip+ imao 17 godina, čuvao je stada ovaca+ sa sinovima Bilhe+ i Zilpe,+ koje su bile žene njegovog oca. I Josip je javio svom ocu da njegova braća loše postupaju.  A Josip se rodio kad je Izrael već bio star, pa ga je otac volio više od svih drugih sinova+ i načinio mu je lijepu dugu haljinu.  Kad su njegova braća vidjela da ga otac voli više nego sve njih, zamrzila su ga te mu nisu mogla reći ni jednu lijepu riječ*.  Kasnije je Josip usnio san i ispričao ga svojoj braći,+ a oni su ga zbog toga još više zamrzili.  Naime, on im je rekao: “Molim vas, poslušajte što sam sanjao.  Bili smo nasred polja i vezali snopove kad se moj snop podignuo i stao uspravno, a vaši su snopovi okružili moj snop i poklonili mu se.”+  A njegova su mu braća rekla: “Zar ti misliš kraljevati nad nama i biti nam gospodar?”+ Tako su ga još više zamrzili zbog njegovih snova i onog što je rekao.  Poslije toga usnio je još jedan san i ispričao ga svojoj braći: “Opet sam usnio san. Ovaj put klanjali su mi se sunce, mjesec i 11 zvijezda.”+ 10  Kad je to ispričao svom ocu pred svojom braćom, otac ga je prekorio: “Što znači taj tvoj san? Zar ćemo ja, tvoja majka i tvoja braća doći pa ti se klanjati do zemlje?” 11  I Josipova su braća postala jako ljubomorna na njega,+ ali njegov je otac razmišljao o onom što je on rekao. 12  Jednom su njegova braća otišla pasti stoku svog oca blizu Šekema.+ 13  Poslije nekog vremena Izrael je rekao Josipu: “Tvoja braća čuvaju stada blizu Šekema. Otiđi k njima.” A on mu je odgovorio: “Dobro, idem!” 14  Tada mu je Izrael rekao: “Molim te, otiđi i vidi jesu li ti braća dobro. Vidi i kako je stoka pa mi javi.” Tako ga je poslao iz Hebronske doline+ i on je otišao prema Šekemu. 15  Kasnije ga je neki čovjek našao kako hoda poljem pa ga je upitao: “Što tražiš?” 16  On mu je odgovorio: “Tražim svoju braću. Molim te, kaži mi gdje čuvaju stada.” 17  Nato mu je čovjek rekao: “Otišli su odavde. Čuo sam ih kako govore: ‘Hajdemo u Dotan.’” Tako je Josip pošao za svojom braćom u Dotan i našao ih ondje. 18  A oni su ga ugledali izdaleka i prije nego što im se približio, počeli su se dogovarati da ga ubiju. 19  I rekli su jedan drugome: “Evo dolazi onaj koji sanja snove!+ 20  Hajde da ga ubijemo i bacimo u neku od jama za vodu! Reći ćemo da ga je proždrla strašna zvijer. Da vidimo onda hoće li se ispuniti ti njegovi snovi!” 21  Kad je Ruben+ to čuo, pokušao ga je spasiti. Zato je rekao: “Nemojmo ga ubiti*!”+ 22  Potom je dodao: “Ne prolijevajte krv!+ Bacite ga u ovu jamu u pustinji, ali nemojte mu nauditi!”+ Htio ga je izbaviti iz njihovih ruku i vratiti ocu. 23  I čim je Josip došao k svojoj braći, oni su svukli s njega njegovu haljinu, lijepu dugu haljinu koju je nosio,+ 24  pa su ga zgrabili i bacili u jamu za vodu. Jama je tada bila prazna – u njoj nije bilo vode. 25  Zatim su sjeli da jedu. Kad su podignuli pogled, ugledali su karavanu Jišmaelaca+ koji su dolazili iz Gileada i išli u Egipat. Njihove deve bile su natovarene bušinovom mirisnom smolom*, balzamom i smolastom korom.+ 26  Tada je Juda rekao svojoj braći: “Kakva je korist ako ubijemo svog brata i prikrijemo to?+ 27  Hajde da ga prodamo+ Jišmaelcima! Nemojmo dizati ruku na njega. Ipak je on naš brat, naša krv.” I oni su poslušali svog brata. 28  Kad su naišli midjanski+ trgovci, braća su izvukla Josipa iz jame i prodala ga Jišmaelcima za 20 srebrnjaka.+ Ti su ljudi odveli Josipa u Egipat. 29  Poslije se Ruben vratio do jame i vidio da Josip više nije u njoj, pa je razderao svoje haljine. 30  Kad se vratio svojoj braći, povikao je: “Nema djeteta! Što ću sad?” 31  A oni su uzeli Josipovu haljinu, zaklali jarca i umočili haljinu u krv. 32  Potom su je poslali svom ocu i poručili mu: “Ovo smo našli. Molimo te, vidi je li ovo haljina tvog sina ili nije.”+ 33  A kad ju je on bolje pogledao, povikao je: “To je haljina mog sina! Josipa je proždrla strašna zvijer! Sigurno ga je rastrgala!” 34  Tada je Jakov razderao svoj ogrtač i stavio kostrijet oko bokova te je mnogo dana tugovao za svojim sinom. 35  I svi su ga njegovi sinovi i kćeri nastojali utješiti, ali on se nije dao utješiti, nego je govorio: “Otići ću tugujući k svom sinu u grob*!”+ Tako ga je njegov otac oplakivao. 36  A Midjanci su u Egiptu prodali Josipa Potifaru, koji je bio faraonov dvoranin+ i zapovjednik straže.+

Bilješke

Ili: “te nisu mogla miroljubivo razgovarati s njim”.
Ili: “ubiti njegovu dušu”.
Ili: “labdanumom”.
Ili: “šeol”. Izraz se odnosi na simbolično mjesto gdje se nalaze mrtvi. Vidi izraz “šeol” u Rječniku.