Izaija 6:1-13

6  One godine kad je umro kralj Uzija+ vidio sam Jehovu kako sjedi na visokom i uzvišenom prijestolju,+ a skuti njegove haljine ispunjavali su hram.  Iznad njega stajali su serafi. Svaki je imao šest krila. Svaki od njih dvama je krilima pokrivao svoje lice, dvama je pokrivao noge, a dvama je letio.   I govorili su jedan drugome: “Svet, svet, svet je Jehova nad vojskama!+ Sva je zemlja puna njegove slave!”  Dovratnici na pragovima podrhtavali su od glasa onih koji su klicali, a dom se ispunio dimom.+   Tada sam rekao: “Teško meni! Poginut ću*jer sam čovjek nečistih usanai živim u narodu nečistih usana,+a vidio sam Kralja, Jehovu nad vojskama!”  Tada je jedan od serafa doletio k meni, držeći u ruci komad žeravice+ koji je kliještima uzeo sa žrtvenika.+  Dotaknuo mi je usta i rekao: “Ovo je dotaknulo tvoje usne. Tvoja je krivnja uklonjenai grijeh ti je oprošten*.”  I čuo sam Jehovu kako kaže: “Koga ću poslati? Tko će nam+ ići?” A ja sam rekao: “Evo me, mene pošalji!”+   Nato je on kazao: “Idi i reci tom narodu: ‘Uvijek ćete iznova slušati,ali nećete razumjeti,uvijek ćete iznova gledati,ali nećete ništa naučiti.’+ 10  Učini da srce tog naroda bude neprijemljivo,+pokrij im uši,+zatvori im očida ništa ne videi da ništa ne čuju,da srcem ne razumiju+i da se ne obrate i ne ozdrave!” 11  A ja sam rekao: “Dokle, Jehova?” Nato mi je on odgovorio: “Dok se gradovi ne pretvore u ruševine i ne ostanu bez stanovnika,dok kuće ne ostanu bez ljudii dok zemlja ne bude razorena i pretvorena u pustoš,+ 12  dok Jehova ne protjera ljude daleko+i dok zemlja sasvim ne opusti. 13  No u njoj će još uvijek biti desetina stanovnika, a i ta će desetina biti spaljena, poput velikog drveta i poput hrasta, od kojih ostane samo panj kad ih posijeku. Sveto sjeme* bit će taj panj.”

Bilješke

Dosl.: “Ušutkan sam”.
Ili: “očišćen”.
Ili: “potomstvo”.