Psalam 109:1-31
Upravitelju. Psalam Davidov. Napjev.
109 Bože, kojega hvalim,+ nemoj šutjeti!+
2 Jer usta zloga i usta varalice na mene se otvaraju.+Govore o meni jezikom lažljivim,+
3 riječima mržnje okružuju me+i bore se protiv mene bez razloga.+
4 Na ljubav mi protivljenjem uzvraćaju,+a ja se molim.+
5 I vraćaju mi zlo za dobro,+mržnju za ljubav moju.+
6 Postavi zloga nad neprijateljem mojimi neka mu protivnik+ njegov stoji zdesna!
7 Kad mu se bude sudilo, neka izađe kao zlikovac,i molitva njegova neka bude grijeh!+
8 Dana njegovih neka bude malo,+nadgledničku službu njegovu neka preuzme drugi!+
9 Neka sinovi njegovi ostanu bez oca,+a žena njegova udovica!+
10 Neka sinovi njegovi lutaju unaokolo,+neka prosei neka izađu iz opustjelih mjesta svojih da kruha traže!+
11 Lihvar neka vreba na sav posjed njegov,+tuđinci+ neka razgrabe plod truda njegova!+
12 Neka mu ne bude nikoga tko bi mu milost* pokazao+i neka ne bude nikoga da se smiluje djeci njegovoj kad bez oca ostanu!
13 Neka se istrijebi potomstvo njegovo!+U idućem naraštaju neka se izbriše ime njihovo!+
14 Neka se sjeti Jehova krivnje otaca njegovih+i grijeh majke njegove+ neka se ne izbriše!+
15 Neka to stalno bude Jehovi pred očima+i neka izbriše sa zemlje sjećanje na njih,+
16 jer se zli nije sjetio milost pokazati,+nego je progonio čovjeka nevoljnika i ubogoga+i onoga koji je tužna srca, da ga ubije.+
17 Prokletstvo je ljubio,+ pa ga je i snašlo.+Blagoslovu se nije radovao,+pa je on daleko od njega otišao.+
18 Prokletstvo je odjenuo kao haljinu svoju.+Zato je ono kao voda ušlo u nutrinu njegovu+i kao ulje u kosti njegove.
19 Neka mu ono bude kao haljina koju odijeva+i kao pojas kojim je stalno opasan!+
20 To je plaća od Jehove onome koji mi se protivi+i onima koji zlo govore protiv duše moje.+
21 A ti si Jehova, Svevišnji+ Gospodin.Učini mi dobro, radi imena svojega!+Dobra je milost tvoja, zato me spasi!+
22 Jer nevolja me i jad pritišću+i srce je moje probodeno u meni.+
23 Kao sjena kad nestaje, ja moram otići.+Otresaju me kao skakavca.
24 Koljena moja klecaju od posta+i tijelo se moje osušilo, nema ulja na njemu.+
25 A njima sam podsmijeh postao.+Kad me vide, prezrivo glavom odmahuju.+
26 Pomozi mi, Jehova, Bože moj,+spasi me po milosti svojoj!+
27 Neka znaju da je ovo ruka tvoja,+da si ti, Jehova, ovo učinio!+
28 Oni neka proklinju,+a ti blagoslivljaj!+Ustaju na mene, ali neka se posrame,+a sluga tvoj neka se raduje!+
29 Neka se protivnici moji poniženjem zaodjenu+i neka se sramotom svojom kao ogrtačem zaogrnu!+
30 Veličat ću Jehovu ustima svojim,+usred mnoštva hvalit ću ga.+
31 Jer on će stati zdesna ubogome,+da ga spasi od onih koji sude duši njegovoj.
