2. Kraljevima 4:1-44
4 Jednom je žena jednoga od sinova proročkih*+ povikala k Elizeju: “Moj muž, sluga tvoj, umro je, a ti dobro znaš da se sluga tvoj uvijek bojao+ Jehove! No sada je došao vjerovnik+ da mi uzme oba sina sebi za robove.”
2 Elizej joj je nato rekao: “Što da ti učinim?+ Reci mi što imaš u kući?” A ona je rekla: “Sluškinja tvoja nema ništa u kući osim vrča ulja.”+
3 Tada joj je rekao: “Idi i posudi od svih susjeda svojih prazne posude! Nemoj da ih bude malo.
4 Onda otiđi i zatvori vrata za sobom i za sinovima svojim, pa nalijevaj ulje u sve te posude, a pune stavljaj na stranu!”
5 I ona je otišla od njega.
Kad je zatvorila vrata za sobom i za sinovima svojim, oni su joj donosili posude, a ona ih je punila.+
6 Kad je napunila posude, rekla je jednome od sinova svojih: “Donesi mi još koju posudu!”+ Ali on joj je odvratio: “Nema više posuda.” Tada je ulje prestalo teći.+
7 I ona je otišla i javila to čovjeku Božjem, a on je rekao: “Idi, prodaj ulje i podmiri dugove,+ a od ostatka živite ti i sinovi tvoji!”+
8 Jednoga je dana Elizej prolazio kroz Šunem,+ gdje je živjela jedna ugledna žena koja ga je stalno pozivala+ na jelo. I kad god bi prolazio onuda, svraćao je onamo da jede.
9 Nakon nekog vremena ona je rekla mužu svojemu:+ “Evo, znam da je svet ovaj čovjek Božji+ što stalno prolazi pokraj nas!
10 Daj da mu načinimo sobicu uza zid na krovu+ i stavimo mu ondje postelju, stol, stolicu i svijećnjak,+ pa kad dođe k nama, može se ondje skloniti!”+
11 Jednoga je dana opet došao onamo te je otišao u gornju sobu i ondje počinuo.
12 Potom je sluzi svojemu Gehaziju+ rekao: “Pozovi Šunamku!”+ I on ju je pozvao da dođe pred njega.
13 I još mu je rekao: “Molim te, reci joj ovako: ‘Evo, ti se toliko brineš za nas!+ Što želiš da ti učinim?+ Želiš li da kažem što za tebe kralju+ ili zapovjedniku+ vojske?’” A ona je odgovorila: “Ja živim među svojim narodom.”+
14 Potom je rekao: “Što bi se onda moglo učiniti za nju?” Tada je Gehazi rekao: “Eto, nema sina,+ a muž joj je star.”
15 A on je rekao: “Pozovi je!” I on ju je pozvao, a ona je stala na ulazu.
16 I rekao joj je: “Dogodine u ovo doba grlit ćeš sina!”+ A ona je odgovorila: “Ne, gospodaru moj, Božji čovječe! Nemoj lagati sluškinji svojoj!”
17 I doista, žena je zatrudnjela i rodila sina+ dogodine u isto doba, kao što joj je rekao Elizej.+
18 I dječak je rastao. Jednoga je dana po običaju otišao k ocu svojemu kod žetelaca.+
19 I žalio se ocu: “Glava moja, jao glava moja!”+ A on je rekao sluzi svojemu: “Odnesi ga majci njegovoj!”+
20 I ovaj ga je uzeo i odnio majci njegovoj. I on je sjedio na koljenima njezinim do podneva, a onda je umro.+
21 Ona je tada otišla gore i položila ga na postelju+ čovjeka Božjeg,+ zatvorila vrata i izišla.
22 Potom je pozvala muža svojega i rekla mu: “Molim te, pošalji mi jednoga slugu i jednu magaricu i dopusti mi da otrčim k čovjeku Božjem, pa da se vratim!”+
23 Ali on je upitao: “Zašto danas ideš k njemu? Nije ni mlađak+ ni dan počinka.”* A ona je odgovorila: “Ne brini se, sve je u redu!”
24 Tako je osedlala magaricu+ i rekla sluzi: “Potjeraj je i kreni! Nemoj zbog mene zastajati, nego jaši, osim ako ti kažem!”
25 Tako je otišla i došla k čovjeku Božjem na goru Karmel. A kad ju je čovjek Božji ugledao izdaleka, rekao je Gehaziju, sluzi svojemu:+ “Evo Šunamke!
26 Otrči sada, molim te, pred nju i upitaj je: ‘Jesi li dobro? Je li muž tvoj dobro? Je li dijete dobro?’” A ona je odgovorila: “Sve je u redu.”
27 Kad je došla k čovjeku Božjem na goru, uhvatila mu se za noge.+ Nato je Gehazi prišao da je odgurne,+ ali je čovjek Božji+ rekao: “Pusti je,+ jer joj je duša ogorčena,+ a Jehova je to sakrio+ od mene i nije mi javio!”
28 A ona je rekla: “Jesam li tražila sina od gospodara svojega? Nisam li ti rekla: ‘Nemoj mi buditi lažnu nadu’?”+
29 A on je odmah rekao Gehaziju:+ “Podvij skute haljine svoje,+ uzmi u ruku štap+ moj i kreni! Ako koga sretneš, nemoj ga pozdravljati,+ a ako tko tebe pozdravi, nemoj mu odgovarati! Štap moj položi dječaku na lice!”+
30 Nato je majka dječakova rekla: “Tako živ bio Jehova+ i tako živa bila duša tvoja,+ neću te ostaviti!”+ Tada je ustao i otišao s njom.
31 A Gehazi je otišao naprijed i došavši k dječaku, metnuo mu je štap na lice, ali nije bilo ni glasa ni odaziva.+ Zato se vratio Elizeju u susret i rekao mu: “Dječak se nije probudio.”+
32 Kad je Elizej došao u kuću, dječak je mrtav ležao na postelji njegovoj.+
33 I ušavši, zatvorio je vrata za sobom+ i za dječakom i stao se moliti Jehovi.+
34 Zatim se popeo na postelju, legao na dijete+ i stavio usta svoja na usta njegova, oči svoje na oči njegove, dlanove svoje na dlanove njegove. I dok je bio tako ispružen nad njim, djetetovo se tijelo ugrijalo.
35 Potom je ustao i ponovno stao hodati po kući, jednom tamo i jednom amo, a onda se opet popeo na postelju i ispružio nad dječakom. I dječak je kihnuo sedam puta, a zatim je otvorio oči.+
36 Onda je Elizej pozvao Gehazija i rekao mu: “Pozovi Šunamku!”+ On ju je pozvao i ona je došla k njemu. I on joj je rekao: “Uzmi sina svojega!”+
37 A ona je došla i pala pred noge njegove i poklonila mu se do zemlje.+ Zatim je uzela sina svojega i izašla.+
38 Elizej se vratio u Gilgal,+ a u zemlji je vladala glad.+ I dok su sinovi proročki+ sjedili pred njim,+ on je rekao sluzi svojemu:+ “Pristavi veliki lonac i skuhaj varivo za sinove proročke!”+
39 A jedan je otišao u polje da nabere sljeza,+ ali je našao divlju lozu te je nabrao s nje punu haljinu divljih tikvica. Kad se vratio, narezao ih je u lonac, jer nisu znali kakve su.
40 Potom su usuli ljudima da jedu. No kad su počeli jesti varivo, povikali su: “Smrt je u loncu,+ Božji čovječe!”+ I nisu mogli jesti.
41 A on je rekao: “Donesite brašna!” Kad ga je bacio u lonac, rekao je: “Uspite ljudima da jedu!” I ništa više nije bilo štetno u loncu.+
42 Neki je čovjek došao iz Baal-Šališe+ i donio+ čovjeku Božjem kruha od prvina,+ dvadeset ječmenih kruhova,+ i novoga žita u svojoj vreći za kruh. A on je rekao: “Daj ljudima da jedu!”+
43 No sluga je njegov upitao: “Kako da to stavim pred stotinu ljudi?”+ A on je odgovorio: “Daj ljudima da jedu, jer ovako kaže Jehova: ‘Jest će i još će ostati’!”+
44 Tada je postavio jelo pred njih, te su jeli i još im je ostalo, prema riječi Jehovinoj.+
