Kɔ i nun ndɛ'n su trele

Kɔ like ng'ɔ o fluwa'n nun'n su trele

Zoova i Lalofuɛ mun

Kle aniɛn'n Wawle

 NDƐ TRE 28

?Ngue ti yɛ Zezi i sɔnnzɔnfuɛ’m b’a kpɛman srɛ nun-ɔn?

?Ngue ti yɛ Zezi i sɔnnzɔnfuɛ’m b’a kpɛman srɛ nun-ɔn?

MATIE 9:14-17 MARKI 2:18-22 LIKI 5:33-39

  • ZAN I SƆNNZƆNFUƐ’M BE USALI ZEZI SRƐ NUN KPƐLƐ’N I SU KOSAN

Kɛ Zezi dili afuɛ 30 i nun Delɛ cɛn’n, w’a cɛman, yɛ be wlali Zan Batɛmun yofuɛ’n i bisua-ɔ. Zan kunndɛli kɛ i sɔnnzɔnfuɛ’m be kaci Zezi i sɔnnzɔnfuɛ wie. Sanngɛ kɛ be wlali Zan bisua’n, i sɔnnzɔnfuɛ’m be ngba b’a suman Zezi su.

I sɔ’n ti’n, kɛ afuɛ 31 i nun Delɛ cɛn’n mantannin koko’n, Zan i sɔnnzɔnfuɛ wie’m be wa usali Zezi kɛ: “?Ɔ yo sɛ ti yɛ e nin Farizifuɛ mun e kpɛ srɛ nun mɔ ɔ sɔnnzɔnfuɛ’m be kpɛman srɛ nun wie-ɔ?” (Matie 9:14) Kɛ Farizifuɛ’m bé sú Ɲanmiɛn’n, be kpɛ srɛ nun [yɛle kɛ be ci nglɛmun]. I sɔ yolɛ’n ti be nzuɛn. Kɛ ɔ cɛli kan’n, Zezi kannin ndɛ kun ɲanndra nun. Ɔ seli kɛ, kɛ Farizifuɛ kun srɛ́ Ɲanmiɛn’n, ɔ tuli i wun seli kɛ: “Ee Ɲanmiɛn, ń lá wɔ ase, afin n timan kɛ sran onga’m be sa. [...] N kpɛ srɛ nun kpɛ nɲɔn lemɔcuɛ kwlaa nun.” (Liki 18:11, 12) Atrɛkpa’n, srɛ nun kpɛlɛ ti Zan i sɔnnzɔnfuɛ’m be nzuɛn wie. Asa ekun’n, Zan i bisua mɔ be wlali’n, ɔ yo be ya dan. Atrɛkpa’n, i ti yɛ Zan i sɔnnzɔnfuɛ’m be kpɛli srɛ nun-ɔn. Ɔ maan be usali be wun kɛ ngue ti yɛ Zezi i sɔnnzɔnfuɛ’m be yoman sɔ wie-ɔ.

Yɛ Zezi seli be kɛ: “Kɛ yasua ng’ɔ su ja bla’n ɔ nin i janvuɛ’m be te o likawlɛ’n, i janvuɛ’m be wla boman be wun. ?Nɛ́n i-ɔ? Sanngɛ cɛn kun wá jú’n, bé wá dé yasua sɔ’n be sa nun. Cɛn sɔ’n nun yɛ bé kpɛ́ srɛ nun-ɔn.”​​—Matie 9:15.

Zan i fluwa’n nun’n, Zan seli kɛ Zezi yɛ ɔ ti yasua ng’ɔ su ja bla’n niɔn. (Zan 3:28, 29) Ɔ maan blɛ mɔ Zezi te o lɛ’n, ɔ timan cinnjin kɛ i sɔnnzɔnfuɛ’m be kpɛ srɛ nun. Sɛ ɔ wu’n yɛ i sɔnnzɔnfuɛ’m be kwla sun-ɔn. Kpɛkun be kwla kpɛ srɛ nun wie-ɔ. Sanngɛ kɛ Zezi ko cɛn’n, ɔ nunman nun kun kɛ be sun, yɛ be kpɛ srɛ nun ekun. I kpa bɔbɔ’n, aklunjuɛ cɛ yɛ ɔ fata kɛ be di-ɔ.

I sin’n, Zezi kannin ndɛ nɲɔn ekun ɲanndra nun. Ɔ seli kɛ: “Sran fi faman tannin sin uflɛuflɛ taman tralɛ nvuɛn nun, afin tannin sin uflɛuflɛ’n ɔ́ cúɛncúɛn tralɛ’n. Kpɛkun tralɛ sɔ’n, ɔ́ títí trá laa’n. Kusu be faman duvɛn mɔ b’a yi i uflɛuflɛ’n, be guaman kplo kotokun nvuɛn nun. Sɛ be yo sɔ’n, kplo kotokun’n kpúke, yɛ duvɛn’n gúa, kpɛkun kplo kotokun’n w’a saci. Sanngɛ be fa duvɛn mɔ b’a yi i uflɛuflɛ’n be guɛ i kplo kotokun uflɛuflɛ nun.” (Matie 9:16, 17) ?Zezi i ndɛ’n sɔ’n i bo’n yɛle benin?

Zezi su uka Zan Batɛmun yofuɛ’n i sɔnnzɔnfuɛ mun. Ɔ kunndɛ kɛ be wun i wlɛ kɛ ɔ timan cinnjin kɛ i sɔnnzɔnfuɛ liɛ’m be nian Zuifu’m be Ɲanmiɛn sulɛ wafa’n su. Zuifu’m be Ɲanmiɛn sulɛ wafa sɔ’n nun’n, be kpɛ srɛ nun wie. Zezi liɛ’n, w’a baman kɛ ɔ́ yó naan Zuifu’m be ka be Ɲanmiɛn sulɛ wafa sɔ’n i nunfuɛ titi. Afin ɔ cɛ kan’n, be Ɲanmiɛn sulɛ wafa sɔ’n su tranman lɛ kun. Zuifu’m be Ɲanmiɛn sulɛ wafa’n taka klɔ sran’m be nzuɛn’n su. I sɔ’n ti’n, Zezi w’a wlaman sran’m be fanngan kɛ be nian Ɲanmiɛn sulɛ wafa sɔ’n su. Sɛ é kwlá sé’n, Zezi w’a faman tannin sin uflɛuflɛ w’a taman tralɛ nvuɛn nun. Annzɛ kusu w’a faman duvɛn mɔ b’a yi i uflɛuflɛ’n, w’a guaman kplo kotokun nvuɛn nun.